Moja preduzetnička priča – Epson izazov

Kampanja “Epson preduzetničke priče” me je izazvala da razmislim o počecima, o odlukama, o izborima koje sam napravila i postala preduzetnica. Poznajem puno ljudi koji su dolazili u situaciju da žele da napuste firmu u kojoj rade i započnu njihov biznis, postavljali su mi puno pitanja, pokušavala sam da im pomognem, ali odluka je ipak samo na njima.

Kod mene je to nekako sve spontano proteklo. Pre 12 godina bila sam apsolvent na Fakultetu tehničkih nauka na smeru Računarstvo i automatika. Tada je IT u Srbiji bio u potpunom mraku u odnosu na danas. Ja sam bila na smeru koji se danas zove softversko inženjerstvo i od nas 300 studenata, bilo je 10 devojaka. Danas kako vidim sve više devojaka upisuje da studira programiranje što je odlično. Ja sam bila u takvoj situaciji da sam svakodnevno morala da se borim sa predrasudama o tome da li je programiranje ženski ili muški posao. Imala sam utisak da je moj zadatak da izazivam grimase na ljudskim licima kada im kažem šta studiram. Tada, pre 12 godina retko ko je znao šta je to blog, vebsajt, a šta je veb portal. Ljudi su kupovali računare da bi “išli na Facebook” koji se tada popularizovao kod nas.

O projektima, o Kremašici

Sasvim spontano uvidevši da na srpskom tržištu nema sajtova koji se bave kozmetikom, drugarica i ja smo rešile da napravimo sajt i da krenemo da pišemo o proizvodima koje isprobavamo. Kozmetika je naša strast još iz gimnazijskih dana. Tako je nastala kremasica.com, blog forma portala sa više autora. Kremašica je prvi blog koji je pisao recenzije kozmetičkih proizvoda i ocenjivao ih po kvalitetu, ceni i pakovanju u Srbiji. Meni je bio izazov da napravim sama sajt od dizajna do sistema recenzija, a drugarica je volela da piše. Sajt je prvih godina doživeo mnoštvo izmena kako vizuelnih, tako i funkcionalnih. To je bio moj projekat i zaista sam puno radila na njemu, svašta isprobala i puno naučila. Pored kreiranja tehničkog rešenja, sajt je bilo potrebno optimizovati za Google pretragu, potom naučiti kako napisati tekst da bude optimalan. Pa onda ide segment kako izabrati teme za sajt, kako ga promovisati. Učila sam o svemu. Drugarica i ja smo toliko energije i ljubavi uložile, bile smo uvek iskrene i uvek smo radile onako kako mi mislimo da treba.

Kako je vreme prolazilo, domaće kozmetičko tržište je postalo svesnije interneta i predstavljanja na različitim sajtovima. Kontaktirale su nas razne marketinške agencije, posećivale smo događaje, upoznavale kolege sa veba i aktivno pisale na sajtu. Bio je to jedan uzbudljiv period. Pored Kremašice, ja sam radila na različitim veb projektima kao freelancer i završavala fakultet. Interesantno je bilo da kada sam se upoznavala sa različitim ljudima na raznim događajima dobijala sam pitanja, kako to da sam programer, a pišem o kozmetici? Čini mi se da takvo pitanje ne bih dobila danas u 2019. godini, ali tada je to bilo redovno pitanje. Mislim, žensko sam, volim kozmetiku, šta je tu čudno ;D.

2010. godine sam pokrenula projekat Srbodroid.com na kojem smo pisali o Android operativnom sistemu. Ovaj projekat se pokazao izuzetno uspešnim. Što se Kremašice tiče došli smo do momenta kada je trebalo da je pretvorimo u prodavnicu i da se bavimo prodajom kako bi projekat postao samoodrživ. Ali jednostavno to nije bilo nešto čime smo mi želele da se bavimo. Nismo želele da se bavimo online prodajom. Zabavno nam je da testiramo proizvode ali nam nije bilo interesantno da nekom nešto prodajemo i da se bavimo logistikom. Zanimljivo mi je bilo da pravim takve projekte ali ne i da budem trgovac kozmetike. Poslednjih par godina je video sadržaj najbitnijii na vebu, ali kao žestoki introverti drugarica i ja se apsolutno nismo videle u tome. Tako da smo tu malo izašle iz igre jer ne želimo da radimo ono što ne volimo.

Preduzetništvo

Meni su moji projekti pomogli da žar i energiju uložim u razvoj sebe i mojih veština. Da ostanem u svom domenu onoga što sam studirala. Moji projekti su bili u početku neiscrpne reference na osnovu kojih sam upoznala i moje prve klijente. Danas imam redovne klijente, stare i uvek nove. Svi klijenti su me kontaktirali na preporuku. Kada sam otvorila moju agenciju za programerske usluge pre 7 godina, nisam imala pojma da li ću imati dovoljno para da uopšte plaćam redovne mesečne troškove. Tada sam radila u jednoj firmi kao programer i na taj način sam bila osigurana. Kako sam otvorila agenciju, odjednom je mnogo više klijenata želelo sa mnom da radi jer su mogli da mi plaćaju fakture preko računa. Vrlo brzo, za manje od 6 meseci sam imala toliko posla da nisam mogla više da radim dva posla. Napustila sam firmu i postala full time preduzetnik. Svi su mi govorili da sam luda što napuštam posao. Ja sam samo radila ono što sam osećala da treba da radim.

Možda ovo deluje sve lako i jednostavno, ali nije. Puno energije i želje je potrebno da bi istrajali. Jako je teško ako radite sami. Potrebno je sve raditi u društvu kako ne bi ušli u kolotečinu i negativne misli sami sa sobom. Svaki sam projekat pokretala u dobrom društvu.

Život

Od otvaranja moje agencije do danas sam se udala, obogatila život sa jednom devojčicom i aktivno radim iz stana. Moja sreća je da mi je muž partner i u poslu. Kada smo se upoznali on je radio kao dizajner, a ja kao programer. Vremenom je on počeo da radi kao programer jer ga je interesovalo frontend programiranje, pa smo tako i podelili poslove. Sada oboje radimo i frontend i backend programiranje i možemo da menjamo jedno drugo na svakom projektu. Ovaj momenat je meni sada jako bitan jer kada imate malo dete, vrlo često morate na bolovanje zbog deteta. A kada je dete bolesno, majka je najbitniji lik u njihovom životu. Kada bi sama radila u agenciji, klijenti bi trpeli kada sam odsutna zbog bolesti deteta, ovako uvek imam ko može da me zameni. Zato je bitno da ako krećete u preduzetničke vode da budete u dobrom društvu. Udružite se sa nekim, radite partnerski. Potrebno je da imate i sa nekim da razgovarate o poslu. Više glava je pametnije od jedne glave.

Dileme

Prvih par godina kada sam otvorila agenciju, dobijala sam pitanja kada ću da zaposlim ljude, da se proširim i sl. To su neka standardna pitanja ljudi iz okoline koji se ne bave ovim poslom. Trenutno uopšte ne vidim potrebu da širim poslovanje. Bilo koje zapošljavanje ljudstva bi zahtevalo da ja pređem u menadžment i da prestanem da programiram, da se bavim organizacijom. Da, hoću, ali jednog dana, za sada ne.

Kada na kraju sumiram sve prednosti i mane, apsolutno se ne kajem što sam otvorila moju agenciju i radim od kuće. Na ovaj način sama kontrolišem moje vreme i koliko ću sati da radim. Na početku sam upadala u one početničke zamke kada kao preduzetnik radite po ceo dan. Sada sam naučila da to ne radim. Samokontrola i organizacija vremena je sve. Radim kada je dete u vrtiću, kućne poslove obavljam kada je dete kući sa mnom. Daleko od toga da je idealno raditi od kuće i biti preduzetnik, nije. Ali svako treba da izabere ono što mu više odgovara. Meni prija da sam sama za računarom i da radim, tada mi društvo ne treba i tako sam mnogo efikasnija. Efikasnost mi je jako bitna jer ne volim da gubim vreme na putovanja od-do posla, na sastancima koji se mene ne tiču, na chit-chat razgovorima bez dubljeg smisla. Ali to sam ja. Potpuno mogu da razumem ljude koji se ne vide u svemu ovom i kojima više prija da idu na posao i da rade i budu u većem društvu. To je sve stvar izbora.

Ono što najviše cenim kod ovakvog zaposlenja je što imam slobodu da sama sebi organizujem vreme i načinim da mi svaki dan bude drugačiji. Kod mene nema neke standardne rutine koje moram da se pridržavam, naprotiv, baš volim da mi se dani razlikuju. Nekada programiram po ceo dan, nekada mi je ceo dan sačinjen od sastanaka, nekada radim samo par sati kako bih imala vremena za neke druge aktivnosti. Budite kreativni, kreativnost je ono što nas čini drugačijim, što nas spašava od svakodnevnice i što će se u budućnosti najviše ceniti.

Hvala Epsonu koji me je naterao da razmislim o mojim odlukama u životu i da sagledam sebe iz jednog vremenskog ugla. Mogao je ovaj tekst biti i duži, ali ipak nije. Moja odluka. ;)