Istorija kozmetike 2. deo

Istorija kozmetike 2

Evo i nastavka teksta o Istoriji kozmetike. Sada ćemo obraditi period od 1806. do danas. Pa da krenemo redom.

U periodu od 1800. do 1900. bio je aktivan veliki broj kompanija koje su poznate i danas. Najviše kompanija iz Evrope i Amerike. Tada su to bile male radnjice ili farmaceutske prodavnice. Još 1806. William Colgate je osnovao svećarsko-sapunsku radnju u Njujorku. 1898. ova kompanija predstavlja sapun kao kombinaciju palminog ulja i maslinovog ulja (palm i olive) i tada se pojavio prvi Palmolive sapun. Procter and Gamble je bio poznat po belom sapunu 1879. Hans Švarckopf je imao svoju apoteku u Berlinu 1889. Arinobu Fukuhara, osnivač Shiseido kozmetike, još 1872. je osnovao apoteku po ugledu na Evropske apoteke tog vremena. 1887. Nagase Shoten je osnovao Kao korporaciju, danas poznatu japansku kozmetiku.

Amerikanci Andrew Jergens Sr. i Charles Geilfus su osnovali Jergens 1882. godine. 1900. je Jergens kupio Woodbury Company, da bi na kraju, u novijem vremenu, japanska Kao kompanija kupila obe zajedno. Pra firma današnjeg Avona, California Perfume Company je prodavala kozmetiku u Americi belim ženama po principu od vrata do vrata još 1890. godine.

Na slikama možete videti prvu Colgate reklamu iz novina još davne 1917. godine. Pored se nalazi bočica Colgate uljanog parfema-sapuna Dactylis iz 1866. godine. Ispod je slika kolonjske vode Imperial od firme Guerlain iz 1953., parfem koji je kreirao Alfred Wright sa dekorativnom tkaninom oko flaše iz 1880. i parfem francuske firme Piver pod nazivom Le Trefle Incarnat iz 1896. godine.

1900.

Annie Turnbo Malone je počela da prodaje tretmane za kosu, uključujući i tretmane za ispravljanje kose bez oštećenja, kondicionere za kosu, preparate za rast kose po sistemu od vrata do vrata. Ona je sama formulisala svoje proizvode.

1903.

Hemičar Hans Švarckopf koji je imao svoju prodavnicu još od 1898. godine je prodavao šampon u prahu rastvorljiv u vodi, „Šampon sa crnom glavom“, kao alternativu za grube sapune i skupa ulja koja su se tada koristila za pranje kose.

1904.

Max Factor je migrirao u Ameriku iz Poljske, a četiri godine kasnije se preselio u Los Anđeles gde je počeo da prodaje šminku filmskim zvezdama. Ovo je prva šminka koja je bila postojanija i duže sveža. Možete pročitati više o liku i delu Maks Faktora ovde. Francois Coty je pokrenuo svoju kompaniju sa parfemom La Rose Jacqueminot. Danas je Coty poznata kompanija sa prestižnom i potrošačkom kozmetikom.

Na slici možete videti Coty parfem La Rose Jacqueminot.

1905.

Sarah McWilliams je krenula sa prodajom preparata za rast kose principom od vrata do vrata. Sarah je bila afroamerikanka koja je i sama počela da gubi kosu zbog čega se udružila sa ranije već pomenutom Annie Turnbo Malone. Sarah je bila odličan menadžer, a Annie je formulisala specijalan šampon za afroamerikanke. Sarah se posle udala za Charles J. Walkera, pa je u svetu poznatija kao Madam C.J. Walker. 1911 je osnovala kompaniju u Indianapolisu.

Na slikama možete videti portret Madam Walker i njen šampon za rast kose koji je njoj pomogao.

1909.

Francuski hemičar Eugene Schueller je razvio prvu bezbednu komercijalnu farbu za kosu koju je predstavio u časopisu La Coiffure de Paris. Naredne godine je ovaj hemičar imenovao svoju kompaniju kao L’Oreal. Iste godine, žena biznismen Florence Graham iz Kanade i kozmetolog Elizabeth Hubbard otvorili su salon na Petoj Aveniji u Njujorku, koji će kasnije Graham preimenovati u Elizabeth Arden. Na slici je prikazan časopis La Coiffure de Paris sa kolumnom.

1911.

Doktor Oscar Troplowitz je razvio Eucerit koji je kasnije postao osnova Nivea kreme. Na slici je čovek Paul C. Beiersdorf po kojem je Nivea kompanija dobila ime Beiesdorf.

1912.

Pojava prve Nivea kreme. Nivea je uvek reklamirana kao potpuno univerzalna krema koja može da se koristi za lice, ruke i telo. Podjednako mogu da je koriste žene, muškarci i deca. Na slikama možete videti razvoj pakovanja Nivea kreme kroz 60 godina. U prvom redu slike iz 1912., 1924., 1925., u drugom redu slike iz 1931., 1943. i 1959. godine, da bi konačno 1970. godine dobila svoj sadašnji oblik.

1914.

T.J. Williams je osnovao Maybelline koji se specijalizovao za maskare. Maybelline kozmetika je dobila ime po William-ovoj starijoj sestri Mabel koja mu i predložila da treba da napravi tamniju šminku za oči. Coty je iste godine izbacio kozmetiku pod nazivom Air Spun puder koji možete videti na slikama ispod.

1915.

Karmin je predstavljen u cilindričnom metalnom obliku koji i danas poznajemo. Shiseido je predstavio tonik za kosu namenjen uklanjanju peruti i protiv opadanja kose koji možete videti na slici. Na crno beloj slici možete videti još jedan Coty parfem iz 1914. godine.

1917.

Shiseido izbacuje preparat za izbeljivanje kože Hydrogen Peroxide Cucumber. Pored ovog, na tržište su izbacili puder u prahu u raznim bojama. Ovo je bilo potpuno neobično japanskom tržištu pošto je beo ten gejša i dalje bio aktuelan. Do ove godine u Japan su se uvozile kopije parfema iz Pariza, da bi se konačno proizveo prvi parfem u Japanu koristeći cveće koje je karakteristično za Japan. Na slikama je prikazan ovaj parfem pod nazivom Hanatsubaki i puder za lice u više boja.

1920.

U Americi manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog tržišta. Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku, zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna pojava i tržište za kozmetiku obezbeđeno je pojavom lanca radnji. Nivea izbacuje mleko za kosu pored ostalih proizvoda za negu.

Na slikama možete videti Niveinu kolekciju iz 1920. godine zajedno sa mlekom za kosu. Na drugoj slici je Shiseido hladan krem koji (cold cream) se pojavio nešto ranije, 1918. godine.

1921.

Na tržištu se pojavljuje Nivea sapun za brijanje. Te iste 1921., 5. maja, na tržistu se pojavljuje parfem Chanel 5 koji je tog momenta zasenio sve prethodne parfeme i postao jedan od bestselera. Veliku popularnost Chanel je stekao nakon izjave Marilyn Monro da ona u krevet ide samo sa dve kapljice Chanel No 5.

Na slikama možete videti reklamu za Chanel iz 1921. Ispod možete videti Marilyn Monro sa Chanel-om No 5 iz 1950-tih godina i Nivea penu za brijanje iz 1921. godine.

1922.

Pojavila se masovna upotreba ukosnica za kosu kojima su uspevali da uređuju bob frizure koje su tada bile jako popularne.

1926.

Pronađen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.

1927.

Hans Švarckopf lansira prvi tečni šampon i samo godinu dana posle regenerator za kosu.

Na slici Swarzkopf tečni šampon iz 1927. godine i Mon Parfum parfem firme Bourjois iz Pariza.

1930.

Tih godina u Parizu se intenzivno pojavljuju različite farbe za kosu. Svaka nova izbačena farba je bila po nečemu bolja od prethodne. Na početku su to bili samo kolor šamponi da bi se kasnije prešlo na permanentne farbe za kosu. Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke. Bledilo lica zamenjeno je holivudskim potamnjenim tenom. Maks Faktor je predstavio novi izgled proistekao iz filmskih potreba.

Na plakatu levo možete videti reklamu za kolekciju Irresistible iz 1930. godine i reklamu za Coty puder i samopotamnjivač za tamniji ten iz 1929. godine.

1932.

Charles i Joseph Revson, distributeri lakova za nokte i hemičar Charles Lackman su osnovali Revlon. Prezime Revson je prepravljeno u Revlon dodavanjem L od prezimena hemičara Charles Lackman. Revlon se proslavio po prodaji lakova za nokte u raznim bojama.

Na slikama redom: Coty reklama za čudesni Air Spun puder i Revlon Indelible Creme karmin koji se ne razmazuje! :D Na malim sličicama odmah ispod je Kao Sekken sapun iz 1890. godine i pored njega poboljšan Kao Sekken sapun iz 1931. godine japanske kompanije Kao. Na trećoj maloj slici nalazi se reklama za šampon za japansko tržište takođe Kao kompanije. Ovaj šampon je uveo reč „shampoo“ na japansko tržište.

1933. godine Švarckopf je patentirao šampon bez alkalija (baza) koji je dan danas prototip za moderne šampone.

1935. Max Faktor je predstavio kamene pudere koji su dizajnirani da dobro izgledaju na glumicama u filmovima.

Na slikama možete videti Loreal Ambre Solaire samopotamnjivač iz 1935. i Loreal Dopal prvi šampon bez sapuna iz 1933.

Na slikama posteri na kojima se reklamira Max Factor pan cake kozmetika na slici levo, a Max Factor karmin iz 1939. godine koji ne suši usne je na slici desno.

1945. Loreal je predstavio prvu ‘ladnu trajnu za prirodne lokne pod nazivom Oreol. Na slikama možete videti Oreol za hladnu trajnu i Deborah reklamu u novinama s kraja ’40-tih godina.

1946. Žika Pavlović formulisao je svima poznatu Pavlovićevu mast koja je mogla da se nabavi u apoteci “Veljko Dugosevic“ u Beogradu. Ova krema je vrlo brzo osvojila evropske gradove. Više o Pavlovićevoj kremi ćete naći na ovde.

1950. Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi, masovno su izbacivani na tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno od oskudice). Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi medij -TV.

Na slikama u prvom redu možete videti reklame za Pond kozmetiku, Angel Face, koja je i danas veoma aktivna još od 1950., reklamu iz novina za Dorothy Gray salon u kojoj postavljaju pitanje: „Da li vaš muž izgeda mlađe nego vi?“ iz 1950. U drugom redu možete videti reklamu Revlon liniju kozmetike Fire and Ice iz 1952. i reklamu za Seventeen kozmetiku iz 1947. godine.

1953.

Estee Lauder se pojavljuje sa svojim uljem za kupanje Youth Dew koje je moglo da se koristi i kao parfem. Ovo je bio jako prodavan proizvod ove, tada nove, kompanije, jer su žene imale priliku da po ceni ulja za kupanje kupe parfem. Tako je Estee Lauder započela svoj uspeh kvalitetnim proizvodom po niskoj ceni.
Na slici možete videti parfem-ulje Estee Lauder Youth Dew.

1954.

Loreal sarađuje sa Vichy da bi se približio profesionalnoj kozmetici i salonima. Kasnije 1980. Vichy se pridružuje Lorealu.

1955. Pojava Taft laka za kosu od Swarykopf-a. Izraz “Tafting” ulazi u jezik kao sinonim za ”prskanje lakom za kosu.”

Na slikama možete videti Diorissimo parfem kompanije Dior koja se pojavila 1956. godine i Taft lak za kosu iz 1955.

1960.

Ovo je vreme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka boljem. Vraćaju se u modu ljubičaste usne i Egipćanski ajlajner, a leptiri su slikani na bukvalno svakom delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju korišćeni za prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak prirodnom izgledu, mirisu i stavu.

Na slici Igora farba za kosu od Swarzkopf-a iz 1960. godine, Deborah reklama iz novina iz 60.-tih godina. U drugom redu Lustre Creme šampon iz 60.-tih i šminka moderna u ovoj dekadi.

1963.

Evropljanke otkrivaju tajnu rituala kupanja Japanskih žena. Ovaj ritual je poznat pod nazivom o furo, koji Evropljani i Amerikanci preuzimaju i ovo postaje svojevrstan trend.

Na slici je Zen parfem Shiseido kompanije iz 1964. godine i tradicionalno japansko o furo kupanje.

1970.

Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetike da bi se zaštitile ugrožene vrste životinja korišćene za laboratorijske opite. U ovom periodu se prvi put nailazi na pitanja porekla sastojaka u kozmetičkim proizvodima i testiranje na životinjama.

Na slici je Palette farba za kosu iz 1970. godine.

1980.

Ključna reč – raznolikost. Nov izgled, kozmetika i reklamiranje lepote zajednički stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu, budući da se na nas vrši masovni pritisak reklamama u štampi i na televiziji.

Za ovaj članak je iskorišćen deo seminarskog rada Aleksandre Nikolovski. Hvala Aleksandra!