Japanska šminka i lepota – Makeup Japan-style

Spominjali smo Japance više puta, jer im je kozmetička industrija (i medicina + tehnologija uopšte) zahvalna za većinu svojih dostignuća i potencijala. Ipak, malo mi zaista znamo o njihovom načinu života i pogledu na svet. Odavno sam želela da obajvim jedan tekst o japanskom šminkanju i ulepšavanju, ali od Japanaca namenjen ostatku sveta. Mislim da je sada krajnje vreme da postavim jedan post na tu temu i da jednu davno zaboravljenu bookmark-ovanu stranicu The Japan Times-a podelim sa vama. Možete nešto saznati o njihovom načinu života kakav je bio pre strašne nesreće, jer je napisana avgusta prošle godine, od strane novinarke Natsuko Fukue.

Kozmetički trendovi konstantno evoluiraju i nisu namenjeni samo ženama

Šminka je za mnoge žene neophodan deo njihovog spoljašnjeg izgleda, a nanositi šminku je često veoma mučno, naročito ako se sređujete u toku jutarnjeg putovanja do posla, u ogromnoj gužvi javnog prevoza, rutinski prolazeći kroz sve faze – podloga, obrve, maskara i sjaj za usne.

Međutim, kozmetika nije usmerena samo na ženski svet.

Sve veći broj muškaraca nosi šminku, uređuje svoje obrve i još što šta, dok se proizođači kozmetike sve više okreću ovom delu tržišta.

U nastavku je nekoliko pitanja sa odgovorima o istoriji trendova u japanskom šminkanju.

Koji aspekti šminke kroz istoriju su najviše privukli pažnju?

„Ohaguro“ i „hikimayu“ bi mogli biti u prva dva mesta.

Ohaguro (u bukvalnom prevodu znači piće od gvožđa) su najviše praktikovale žene i poneki plemići. To je bojenje zuba u crno koristeći smešu „fushiko“ pudera i sirćetne kiseline sa gvožđem. Ovo je bila uobičajena praksa od antičkih vremena sve do Edo perioda, koji se završio 1868.

Kako kaže Japansko udruženje estetske stomatologije, ohaguro je davao efekat zaštite zuba od karijesa i parodontopatije.

Hikimayu znači brijanje ili čupkanje obrva umesto kojih su iscrtavane pravilne linije lukova crnim mastilom. U periodima Nara i Heian, između osmog i dvanaestog veka, žene koje su pripadale srednjem društvenom staležu, upražnjavale su redovno i ohaguro i hikimayu.

Ipak, čak i u Edo periodu, žene srednje klase su bojile svoje zube u crno prilikom ceremonije venčanja i brijale svoje obrve nakon porođaja.

Bilo je uobičajeno da puder za lice koji su koristile Japanke u početku sadrži olovo  (kao i kod evopskih naroda). Ovakav puder je prvo bio rastvaran u vodi, a onda se četkom nanosio na lice, vrat i dekolte.

Samo žene iz bogatih porodica su mogle u to vreme da priušte ruž, odnosno rumenilo, jer je veoma mala količina bila dostupna. Rumenilo se ekstraktovalo iz crvenog cveća, kako je rečeno u knjizi „Edo 300-nen Josei-bi“ („Lepota žene u 300 godina Edo perioda“).

Šta se desilo sa ohaguro-om?

Tek 1870, državna vlada je zabranila ovaj vid ulepšavanja među aristokratijom kao korak ka modernizaciji, a viši i srednji slojevi društva su postepeno pratili taj trend.

Kakva šminka je postala popularna u modernom dobu?

Ere modernizacije, Meiji i Taisho, donele su malo inovacija. Senka za oči je bila prisutna kao deo šminke već u 1920-im, s tim što je bila više u formi ajlajnera i nije bila namenjena dnevnoj upotrebi.

U knjizi „Kindai Josei no Bi“ („Lepota moderne žene“) našao se citat iz jednog od ženskih japanskih magazina iz 1925. koji kaže: „Senka za oči je za noćnu upotrebu. Preporučujemo da je ne koristite preko dana.“

Ipak, mlade žene koje se nazivaju „moga“ (modern girls, odnosno moderne devojke) i koje su još tada pratile holivudske trendove, nanosile su senku za oči i na gornje i na donje kapke.

Međutim, tek ’60-ih je senka za oči postala sasvim obična pojava među japanskim ženama, kako piše u izvoru „Nihon no Kesho Bunka“ („Kultura šminkanja u Japanu“) koji je sastavljen od stane kozmetičke firme Shiseido Co.

U ovom izvoru se još navodi kako su veštačke trepavice postale izuzetno popularne u Japanu, od momenta kada je visoka i mršava britanska manekenka Twiggy bila na vrhuncu slave.

Da li je bleda, porculanska koža bila poželjnija kroz istoriju japanske lepote?

Ne uvek. Sudeći po knjizi „Okesho Shinai wa Furyo no Hajimari“ („Postaćeš loš ako ne nosiš šminku“), pocrnela koža je postala popularna kod mlađih ljudi na kratko 1950-ih, 1970-ih i u kasnim ’90-im, dok je vladala ekonomska kriza. Poslednja pomama za osunčanim tenom, nazvana „ganguro,“ javila se među srednjoškolkama u tokijskoj četvrti Shibuya, od sredine do kraja 1990-ih. Pogledajte ganguro devojke na slikama ispod, morate priznati da su potpuno unikatne i inspirativne. Hodajuće dečije bojanke. Fotke su sa sajtova: wtfjapanseriously.com, ipukeglamour.com, flickr.com,paleisnewtan.com, itd.

Kako Japanke neguju svoju kožu?

Mnoge od njih posežu za kremama sa zaštitom od UV zračenja ili suncobranima. Poneke čak nose i duge rukavice da bi pokrile svoje ruke. Osim toga, dosta se koriste i izbeljivači kože koji sadrže neke od sastojaka za prevenciju stvaranja melanina.

Odakle žene u Japanu “kupe” savete za šminkanje?

Kozmetički i modni časopisi služe kao glavni vodiči i često sadrže razne savete za šminkanje tipa „korak po korak“ i obiluju detaljnim uputstvima i fotografijama. Trenutno postoji pet vodećih kozmetičkih mesečnika – Biteki, Voce, bea’s up, Bi-story i Maquia — koji se uglavnom fokusiraju na poslednje trendove i nove proizvode na tržištu. Oni su zajedno dogurali do 558,518 prodatih primeraka prema anketi iz 2010. godine koju je sprovelo Udruženje japanskih magazina.

Da li su među muškarcima u Japanu popularne istanjene obrve?

Ne toliko kao pre. Prema Shiseido-vom istraživanju, više muškaraca se opredeljuju za prirodan izgled obrva, pa zato preferiraju makazice i češalj za sređivanje svojih obrva, umesto žileta.

Glasnogovornik za Kai Corp., glavnog proizvođača nožarske robe i sečiva, kaže da je prodaja kompleta za uređivanje obrva za muškarce (sa ciljnom grupom muškaraca od 15 do 30 godina) porasla četiri puta od 2000. godine, kada je prvi put razmatrana prodaja ovakve robe.

Prema firmi Kai, mnoge mlade devojke su počele da sređuju svoje obrve negde oko 1995. godine, kada je to bio deo imidža slavne pop pevačice Namie Amuro (na slici ispod). Trend se proširio među pripadnicima jačeg pola negde krajem ’90-ih. Ova kompanija to objašnjava, između ostalog, kao posledicu sve nejasnijih razlika u u spoljašnjem izgledu muškaraca i žena.

Tanke i izbrijane obrve su postale popularne kod srednjoškolskih igrača bejzbola, ali je 2004. godine Japanska srednjoškolska bejzbol federacija objavila zabranu na preterano brijanje obrva, jer se to kosilo sa školskim propisima.

Koja vrsta šminke je jedinstvena za Japance?

To bi svakako bila šminka kabuki glumaca.

Jasne boje, uvedene još u Edo periodu, naglašavaju krvne sudove i mišiće na licu. Metod ovakvog šminkanja se naziva „kumadori,“ a same boje i šare se razlikuju u zavisnosti od uloge.

Crvena boja je rezervisana za herojske likove, a crna i plava se koriste za oslikavanje negativaca ili duhova. Najčešće kabuki glumci prvo iscrtavaju svoje oči crnim ajlajnerom, a zatim oko njega kožu boje crvenim pigmentom.

Ovo je najmanje što Kremašica može da uradi za Japance koji su sada u tolikoj nevolji – da vas nešto nauči o njima, o njihovom poimanju lepote i estetskim sklonostima i da im oda počast tako što će pomoći ljudima da upoznaju neke karakterističnosti po kojima se oni razlikuju od ostalih, autentične japanske stvari.

Za ogahuro i hikimayu nisam do sada nikad čula, a ganguro i kabuki sam videla, ali nisam znala da se tako nazivaju. Meni je sve ovo potpuno fascinantno, a vama?