Projekat Naše priče – 9 priča porođaja

Autor: goldie • 19/07/2018

Kako je jedna osnivačica Kremašice dobila bebu pre šest meseci, tako se prirodno i otvorila potreba da se iskustva sa bebi proizvodima podele na sajtu. Recenzije ćemo objaviti u kategoriji Bebe. Pored toga, u narednom periodu pokrećemo i mini projekat Naše priče i bavićemo se različitim temama.

Prva tema kojom se bavimo je porođaj. Sve trudnice se pribojavaju ovog trenutka, brine ih da li će sve proći kako treba, da li će biti komplikacija, da li je beba zdrava, da li će boleti i kako to preživeti? Da li je zaista neophodno preživeti sav taj bol u toku prirodnog porođaja? Da li je zaista potrebno da koristim reč „preživeti“ kada pričam o porođaju?

Na žalost, mnoge žene to tako doživljavaju i koriste upravo tu reč. Mnoge žene nakon prirodnog porođaja izjavljuju da više nikada neće biti trudne. Mnoge žene zakazuju carski rez i odlučuju se na operaciju samo da bi izbegle prirodan porođaj. Verujem da kada bi pogledali statistiku porodilišta u Novom Sadu, ostali bi bez teksta koliko ima carskih rezova. Da se razumemo, neke žene moraju da idu na carski rez zbog zdravstvenog stanja, neke žene imaju manji prag tolerancije na bol, pa porođaj doživljavaju teže od drugih, neke žene su prirodno fleksibilne i lako se porode, neke žene pokušaju prirodan porođaj pa iz ko zna kog razloga odu na hitan carski rez… Sve su to različiti slučajevi i različiti ljudi. U našoj kolekciji od 9 zapisanih porođaja može se zaista videti ta raznolikost.

Ono što ja moram ovde da napomenem je da bi država trebala da poradi na tome da više žena ima privilegiju da dobije epiduralnu anesteziju i da tako dožive fantastičan porođaj kao što je to naša Goca doživela. Naravno, Goca taj tretman nije dobila u Novom Sadu (niti u nekom drugom manjem mestu/gradu) nego u Beogradu. Problem sa epiduralom je što nema dovoljan broj anesteziologa u porodilištu u Novom Sadu pa zaista mali broj žena uopšte i dobije epiduralnu anesteziju. Alo ljudi, 21. vek je, pored svih medicinskih dostignuća, mi se i dalje mučimo sa indukcijama bez epidurala.

Dobro ajde opet da napomenem, neke žene ne mogu da dobiju epiduralnu anesteziju zbog zdravstvenog stanja. Pored epidurala postoje i druge vrste olakšica pri porođaju, to su stimulacije koje se dobijaju u venu i koje smanjuju bol kontrakcija. Ovu stimulaciju ne moraju da daju anesteziolozi, pa ih opet dobije mali broj trudnica.

Svaka čast porodilištu Betanija u Novom Sadu na organizovanosti i na rekordima u broju porođaja koje izvedu svake godine. Dan kada sam se ja porađala bilo je 40 porođaja za 24 sata, nije bilo slobodnih sala za porođaj! Zaposleni u porodilištu su zaista radili punom parom i svaka im čast. Iz tog razloga se svim ženama ubrzava porođaj raznim stimulacijama (indukcijom) kako bi se što pre oslobodili kreveti i napravilo mesta za druge. Indukcija kao neprirodna stimulacija donosi nesklad između kontrakcija i takozvanog otvaranja i tu dolazi do problema i stravičnih bolova. Sve ovo može da govori da je recimo potrebno još jedno porodilište u Novom Sadu ili recimo da se poboljšaju uslovi u porodilištima u manjim mestima u Vojvodini pa da žene iz drugih mesta ne moraju da dolaze u Novi Sad. ‘Ajde da se obezbedi epidural u manjim mestima u Vojvodini, a i u Srbiji, kako bi žene imale zašto da ostanu u svom mestu i tu se porode. Ovo je nešto što država treba da sredi. Ovo bi bila jedna od boljih stimulacija ženama da ostanu trudne. Znam dosta žena koje se boje svega što ih čeka, treba obezbediti sigurnu i bezbolnu budućnost budućim majkama pa će biti i više dece. Zna se da nedostaje određeni broj anesteziologa u celoj zemlji, ajde da vidimo zašto. Dajte veće stimulacije anesteziolozima da ostanu u zemlji i rade ovde. Svi pričaju o odlivu mozgova u IT sektoru, a šta je sa medicinskim radnicima? Jasno je da mnogo toga škripi u zdravstvenim uslugama kod nas. Zar to ne bi trebao biti prioritet kako bi se stimulisao prirodni priraštaj i ostanak u zemlji?

Moram da kažem da je ovaj mini projekat Naše priče nastao od strane grupe majki koje su se upoznale u školici za trudnice. Mi smo ostale i dalje u stalnom kontaktu i svakodnevno razmenjujemo iskustva i uživamo u izazovima materinstva. Školu za trudnice sprovodi Dom zdravlja i ovo je zaista za svaku pohvalu. Ali smo se i tu uverile da nedostaje zdravstvenih radnika.