Šta je održivi razvoj u kozmetičkoj industriji, šta je održiva (eko) moda?

U 2015. godini, svetski lideri su usvojili agendu Ujedinjenih nacija do 2030. godine (UN 2030 Agenda) koja po prvi put pokriva nove globalne okvire održivog razvoja. UN podstiče 17 ciljeva za održivi razvoj gde je jedna od ključnih tačaka usmerena ka zaštiti planete, što podrazumeva potrebu za održivu proizvodnju i konzumaciju.

Održiva proizvodnja i konzumacija dotiču sve grane proizvodnje, počevši od elektronskih uređaja, preko rudnika pa do kozmetike i odeće. Tako danas možemo primetiti da većina kozmetičkih proizvoda na ambalaži ispisuje podatke o mogućnosti reciklaže, procentu prirodnih sastojaka, podršci humanim uslovima rada na proizvodnji sastojaka i sl. Neki kozmetički brendovi to rade jer zaista žele da doprinesu zaštiti planete, a mnogi kozmetički brendovi samo prate trend ispunjavaući minimalne zakonske okvire za dobijanje etiketa koje mogu da koriste u marketinške svrhe.

U martu ove godine Havajski senat je zabranio prodaju krema za sunčanje koji sadrže sastojke avobenzon i oktokrilen jer su studije pokazale da su štetni po ljudsko zdravlje, koralne grebene i druge morske vrste. Ova nova uredba samo prati uredbu iz 2008. godine kada su zabranjeni proizvodi koji sadrže oksibenzon i oktil metoksicinamat (octinoxate). Tako da je na Havajima zabranjena prodaja velikog broja krema za sunčanje sa hemijskim filterima koji su svuda dozvoljeni.

Ranijih godina bilo je puno priče oko palminog ulja i uništavanja šuma, kao i oko upotrebe vode. Zbog toga je došlo do potrebe da se kozmetička industrija okrene više ekološkim problemima. Tako je sad izuzetno aktuelna tema smanjenje upotrebe plastičnih ambalaža za kozmetičke proizvode.  Procenjeno je da se više od 120 milijardi plastičnih pakovanja proizvede za kozmetičku industriju na globalnom nivou za godinu dana gde se većina ne može reciklirati.

Ono što je zaista potrebno su konkretna i iskrena ulaganja velikih kompanija u razvoj novih materijala i sastojaka koji će biti ekološki, a istovremeno i efikasni. Pritom treba kreirati pakovanja koja su biorazgradiva ili koja mogu da se recikliraju.

Recimo Lush je izgradio njihov biznis model na kreiranju kozmetičkih proizvoda koji nemaju pakovanje i koji su potpuno oslobođeni plastike.

U oktobru 2019. godine, L’Oréal u saradnji sa firmom Albéa je najavio kreiranje biorazgradive tubice koja je većim delom od papira. Tako smo imali ovog juna da je La Roche-Posay koji pripada L’Oréal grupaciji konačno i predstavio na našem tržištu ekološki-osvešćen losion za sunčanje u kartonskoj tubici koja sadrži 45 odsto manje plastike u poređenju sa prosečnom plastičnom tubom. Imaju u planu da do 2025. godine smanje upotrebu plastike za 70 odsto, a do 2030. godine čak za 100 odsto. Što se vidi da je sve u skladu sa UN Agendom 2030.

U maju 2019. godine, kompanija Unilever je razvila novi tip crnog pigmenta koji može da se detektuje sa infracrvenim zracima. Ovde se radi o problemu reciklaže crne plastike. Prilikom sortiranja đubreta koriste se infracrveni zraci koji identifikuju koji produkti mogu da se recikliraju. Ova tehnologija nije mogla da prepozna “karbon crni” pigment koji se dosad koristio kod crne plastike.

Kozmetički brend The Body Shop podržava programe trgovine sa lokalnim zajednicama za izradu plastičnih boca za njihove proizvode od reciklirane plastike. U mnogim državama možete odneti istrošene bočice The Body Shop kozmetike u njihove prodavnice i oni će ih u saradnji sa centrima za reciklažu reciklirati. The Body Shop podržava i programe trgovine lokalnih zajednica (Community trade) za proizvodnju šea butera još od 1987. godine. Više o tome na linku.

U 2019., Mi Zhou sa Univerziteta umetnosti u Londonu je razvila toaletne bočice koje mogu u potpunosti da se otope kada više nisu potrebne. Ove bočice je nazvala Soapack (pakovanje od sapuna) koje je kreirala od sapuna na bazi biljnih ulja koji su obojeni pigmentima od minerala, biljaka i cveća. Sa unutrašnje strane se nanosi pčelinji vosak da bi se bočice učinile vodootpornim.

Sve ovo je konkretno rešavanje problema oko recikliranja kozmetičke ambalaže i na tome treba i dalje raditi. Ima i mnogih drugih rešenja. Staklene bočice se mogu reciklirati, postoje i bočice od raznih drugih materijala, kao što je na primer bambus. Ipak treba uzeti u obzir i koliko se drugih resursa utroši za proizvodnju ovih inovativnih rešenja.

Održiva moda ili eko moda

Kada se priča o održivoj modi ili eko modi, posmatra se pristup dizajnu, proizvodnji, prodaji, potrošnji i upotrebi odeće i obuće sa ciljem obnavljanja ekosistema i poštovanje ljudskih prava. Počevši od materijala koji se koriste, posmatra se da li su materijali organski i biorazgradljivi. Danas možemo primetiti da se u mnogim poznatim prodavnicama odeće naglašava da je odeća od organskog pamuka. Ovo baš često viđamo kod odeće za bebe i decu.

Ono što sam primetila u poslednjih godinu dana na našem tržištu je da su se pojavile čitave kolekcije odeće od recikliranog pamuka i iskreno, rado kupujem baš te komade odeće. Mnogi brendovi nude i opciju reciklaže stare odeće i direktno sarađuju sa reciklažnim centrima u zemlji u kojoj posluju. (gde smo mi ovde?) A posebno se vodi računa da komadi odeće koje proizvedu mogu da se recikliraju.

Održiva moda podrazumeva da se vodi računa i kako se proizvodi odeća, u kakvim uslovima rade zaposleni u fabrikama koji šiju odeću. Od izuzetnog značaja je i kako se upravlja otpadom, kako se proizvodi prevoze do kupca i kako se pakuju. Danas većina modnih brendova imaju isključivo papirne kese u kojima nam pakuju garderobu, dok to nije bio slučaj pre samo 5 godina.

Švedski brend odeće Lindex, 96% pamuka koji koriste u proizvodnji dolazi iz održivih izvora, a ukupno 50% sveukupnog asortimana je iz održivih izvora. Lindex ima cilj da do 2025. godine sve materijale koje koriste budu iz održivih izvora ili reciklabilni. Do 2025. godine Lindex planira da maksimalno smanji upotrebu vode prilikom proizvodnje, da koristi istu vodu više puta i da je reciklira. Smanjuju i upotrebu toksičnih supstanci u celom lancu proizvodnje i distribucije. Do 2030. godine u planu je i smanjenje emisije ugljen dioksida za 50% pri proizvodnji.

Mnogi drugi modni brendovi rade u skladu sa UN Agendom 2030 i kao što se vidi, nije ovo trend koji je juče pokrenut, mnoge kompanije rade na ovim idejama već dosta godina unazad. Ali samim tim što se Ujedinjene nacije zalažu za ovih 17 vrednosti održivog razvoja, mnogi fondovi podržavaju iste ideje novčanim stimulacijama, pa samim tim imamo veliki broj nevladinih organizacija koje se bore za ove vrednosti. Radi se o globalnom trendu koji je pokrenut sa istom ispravnom idejom i mi treba tome da se pridružimo koliko god možemo.

Nije sva odgovornost na velikim svetskim kompanijama. Pokrenuti mali biznis za proizvodnju kozmetike ili odeće zahteva mrkotrpan rad i velike izdatke. Konkretno za sertifikovanje pojedinačnog kozmetičkog proizvoda u našoj zemlji je potrebno izdvojiti popriličnu sumu novca. Veliku odgovornost moramo snositi i mi, korisnici kozmetike i odeće. Treba smanjiti impulsivnu kupovinu i kupovati kvalitetne komade i proizvode koji će duže trajati i čija će ambalaža reciklažom imati zaokružen životni vek.

Tekst je napisan u saradnji sa Lindex brendom.