Šminkanje staro 50 000 godina

Britanski arheolozi su iz iskopina otkrili da su Neandertalci još pre 50 000 godina nosili šminku. Istraživači kažu da to otkriće dokazuje da ova ljudska podvrsta nije bila toliko mentalno i kulturološki ograničena koliko se smatralo, i da su njeni pripadnici bili sposobni i za neko apstraktno i simboličko razmišljanje. (Na slici levo je jedna od rekonstrukcija izgleda Neandertalca.)

Arheolozi sa Univerziteta u Bristolu, pronašli su na teritoriji Španije ljušture morskih školjki koje u sebi sadrže ostatke pigmenata jarkih boja, i koje su služile Neandertalcima kao posudice za čuvanje šminke.

Pažljivo proučavane grudvice žutog pigmenta tipa podloge, pronađene su zajedno sa crvenkastom puderastom masom koja sadrži crne reflektujuće čestice. Tim istraživača tvrdi da se ovim dokazuje da nošenje šminke u dekorativne i ritualne svrhe nije ideja tek modernog čoveka.

Ovi pronalasci i rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Proceedings Nacionalne Akademije Nauka.

Pofesor Joao Zilhao, sa Bristolskog Univerziteta, potvrdio je da je pretpostavka o ograničenom Neandertalcu odbačena. “Ovo je prvi siguran dokaz da je još pre nekih 50 000 godina, deset milenijuma pre nego što je čovek kakvog imamo danas kročio na tlo Evrope, ponašanje Neandertalaca bilo simbolički organizovano”, rekao je Zilhao.

Do ovih otkrića je došlo na dve lokacije koje su od ranije bile u vezi sa Neandertalcma u oblastiMurcia u jugoistočnoj Španiji – Cueva de los Aviones i Cueva Antsn.

Prema timu britanskih istraživača, pronađeni pigmenti dok su bili još sveži i u upotrebi, imali su fantastičan crni svetlucavi izgled. Ovo nagoveštava da su se oni koristili za postizanje posebnih šljokičavih efekata prilikom doterivanja.

Pronađene grudvice žutog pigmenta su se pokazale da sadrže čist natrojarozit – mineral gvožđa koji se koristio kao kozmetička boja i u starom Egiptu.

Jedna od školjki (Spondylus gaederopus) na slici ispod, sadrži ostatke crvenkaste mase od minerala gvožđe hidroksida sa dodacima mlevenog hematita i pirita.

Naučnici su i ranije otkrili crne štapiće pigmenata od mangana na neandertalskim nalazištima u Africi, ali se za njih mislilo da su korišćeni za crtanje po telu. Međutim, posle novog otkrića, profesor Zilhao kaže: “Ovo je prvi pouzdan dokaz da su koristili kozmetiku. Korišćenje ovih komplikovanijih recepata za boju je nešto novo. To je više od običnog bojenja delova tela.”

Veruje se da su ove obojene školjke nošene kao nakit ili kao neka vrsta kutijice za šminku za oko vrata.

Mnogo istraživača je mislilo da se dekorativna i ritualna šminka pojavila tek kod modernog čoveka.

Pretpostavlja se da su tokom Gornjeg paleolita (starijeg kamenog doba), pre oko 40 000 godina, Neandertalci i homo sapiensi koegzistirali na istim prostorima, međutim, nađeni ostaci školjki u Španiji, po rečima profesora Zilhao, datiraju od 10 000 godina pre njihovog prvog međusobnog kontakta.

Profesor Chris Stringer, paleontolog iz Prirodnjačkog Muzeja u Londonu, podržava tvrdnje istraživača iz Bristola, ali i napominje da će biti teško promeniti tradicionalno popularno mišljenje da su Neandertalci bili mnogo primitivniji od homo sapiensa.