Spržio

Kremašicin drugar sa Twitter-a, poznat kao Džangrizalo je potpuno oduševio ženski rod na ovoj društvenoj mreži svojim poslednjim unosom na blogu. Sva njegova džangrizanja možete pratiti na blogu Džangrizanje jednog nadžaka. Svojim opuštenim stilom pisanja oduševljava njegove čitaoce i gunđa, grize, kontrira, ljubomoriše u stilu prave nadžak babe. Tvrdi da je njen unuk, i da zato ima puno pravo da i on bude namćor i baksuz.

Džangrizalo je pokušao da „alternativnim“ metodama ukloni dlake sa brade. Kako to radi jedan muškarac, koliko je uspeha imao u tom poduhvatu, zašto je pokušao tako nešto i koliko je zadovoljan korišćenim proizvodom, čitajte u nastavku ovog članka.

Tu ti tamo dobijem i ja poneku ideju. Pošto sam overeni hedonista, moje ideje obično tako i završe, kao ideje. Mrzi me da pomerim lenjo dupe. Osim, pretpostavljate, kada će sprovođene u delo na pamet mi pale ideje, doprineti da uživam na duže staze.

Mrzim da se brijem. Tačka. Znam ja da će sada svi da graknete: „Pa, kad te mrzi, što se briješ?“. Kako bre, da se ne brijem, kad mi žena, čim oseti malo grebanje, odma’ počinje da upozorava: „Radosave, opet grebeš, na brijanje“. Tu sam do sada i mogao da vrdalamim, dan, dva. Međutim, u poslednje vreme i ovo malo (ćerka, Teodora, 3.5 godine) počelo da se žali: “ Tata, ne mogu da te ljubim, bockaš“. Kad mi ona to kaže, onda je situacija više nego ozbiljna. Rešenje, pravac brijanje.

U cilju traženja, najboljeg i najtrajnijeg rešenja za navedeni problem, probao sam svašta.

Prvo. Oteo od žene, pincetu i počeo da čupam dlake. Rezultat, odustao posle prve iščupane. Boli k’o sam đavo, a i skontao sam da će trebati mnooogooo vremena da sve počupam. Logično, odustao.

Drugo. Čuo negde, da su Indijanci, prljili svoje dlake na licu. Probao. Rezultat, izašao iz kupatila, sa polovinom nagorelih dlaka, i smradom kao da sam 2 dana sedeo u pušnici. Najgore, morao svejedno da se brijem. Skontao da su Indijanci bili crvenokošci jer su sami sebi pržili dlake na telu, a zajedno sa njima i kožu, što je dovelo da budu „prepečeni“, k’o oni Englezi na moru, što zaspe na suncu.

Treće. Iskopao, od koga drugog, nego od žene, onaj Braun Silk-epil. Poučen, prvim iskustvom, počeo lagano. Rezultat, aparat završio svetlosnom brzinom o zid, a delovi u kadi. Onaj ko ga je pravio, je veći lažov od Barona Minhauzena. Nabijanje na kolac, čupanje noktiju i zabijanje eksera pod njih je ništa naspram ovakvog načina uklanjanja dlaka. Nisam uspeo da odstranim ni 5 dlaka, morao da kupim nov aparat, plus objanjšavanje kako je aparat upao u kadu i polomio se.

Četvrto. Palo mi na pamet, na Badnji dan. Snimio da je žena unela u kuću nešto novo, ganc novi kozmetički preparat. Video odma’ da je za neko uklanjanje dlaka. Čim ga je smestila u kupatilo, ja se našao tamo. Dograbim bočicu, a ono tamo hvalospev: „Najbolje do sada… da Vam noge budu glatke 2 nedelje…da Vam koža bude k’0 bebina guza… Ama, kako sam pročitao tako sam počeo da balavim. Što od pomisli na glatke ženine noge, što od toga da ću konačno trajnije da rešim muku sa dlakama na licu.

Podupret čvrstom voljom i rešen da ovaj put uspem, pročitam upustvo, i sunem ti malo onog gela, pene, šta li već, na dlan, pa po licu. Sačekam par sekundi… ništa ne boli. Opa bato, daj još. Dodam gel, ovaj put malo više, i razmažem u debelom sloju od uva do uva. Ništa se ne dešava. Šta ću, sednem na VC šolju, da sačekam da prođe 3 minuta, sve po upustvu.

Koji crni 3 minuta. Kako sam seo, da odmorim, tako je počelo da peče. Imao sam utisak, da će da protera kroz obraze i zube mi sprži. Skočim na noge lagane, da se umijem, pa u onom magnovenju, omašim na slavini od tuša, položaj za ‘ladnu vodu, i nabijem glavu pod vrelu. Moram da priznam da je kombinacija, vrela voda plus ovo čudo ubitačna. Ne da sam se setio celog života, nego i iz priča, života sve bliže i dalje mi rodbine. Prebacim, nekako, na hladnu, pljuskam se i trljam po licu, ne bi li skinuo ono mazanije. Imao sam utisak, da što više perem, to se više uvlači u kožu. Naravno, sve vreme, duvam, sikćem, šištim i dva puta odgovaram ženi na pitanje „je l’ sve u redu“, da jeste da bolje ne može biti.

Sperem nekako onaj gel, penu, jebem li ga više šta je. Držim glavu nagnutu nad kadom. Ne smem da je podignem i u ogledalo se pogledam. Da me neko pitao, šta mislim na koga ličim, k’o iz topa bi ispalio: „Ne plaši se, ja sam Fredi Kruger“. Obrišem vodu, peškirom, saberem se, skupim hrabrost, i izađem iz kupatila, da se u ogledalo pogledao i nisam. Kako sam izašao, tako me žena sačekala: „Jaooo, pa ko se to meni obrijao“, pošla da me poljubi, a onda je videla: “ Šta s’ to uradio bre, sav si u crvenim pečatima, kao da ti neko šamare udarao“. Dobro je, mislim se, nema rupa na obrazima od one prokletinje. Brže bolje, odgovorim da je to crvenilo od onog novog after šejva koji mi kupila, i šmugnem u sobu.

Rezultat. Sva tri dana Božića, kako dolikuje proveo kod kuće, što zbog običaja (nigde se ne ide na Božić), što zbog onih pečata (čitaj: opekotina), po obrazima. Sve vreme mažen i pažen od žene koja je kupila pogrešan after šejv. Proklete dlake počele da rastu već četvrtog dana (kako lažu lopovi samo da bi prodali).

Da ne zaboravim, ono čime sam se mazao je: Veet.