Dobra kosa iz Rusije

Pre nedelju dana je u Blicu izašla meni veoma interesantna vest o tome kako je siromašnim devojkama iz ruskih zabiti veoma profitabilno da puštaju i prodaju svoju lepu i zdravu, prirodno plavu kosu. Hmmm, dobro, znam pomalo o prodaji prirodne kose za pravljenje ekstenzija i perika. Pogledala sam i dokumentarac Chris Rocka „Dobra kosa“, koji je veoma poučan, interesantan, duhovit, a bavi se baš ovom tematikom. Elem, mogla sam samo share-ovati ovu vest sa ostalim drugarima na fejsbuku, ali su me zaintrigirali komentari u članku, kao i sami podaci, tačnije navedene cifre, pa reših da sama istražim stvar.

Prvo, evo članka iz Blica, čisto da znate o čemu se radi ako niste već videli vest.

U delovima centralne Rusije koje već dugo muče opšte opadanje i siromaštvo dobrodošlu dopunu porodičnim budžetima predstavlja prodaja jednog “prirodnog resursa” za koji kažu da je bez premca u čitavom svetu: prirodno plave kose, za kojom vlada velika potražnja od kako su u modi produžeci, a za koju najveće tržište postoji u SAD.

“Ovo nema niko na svetu. Ruska kosa je najbolja”, ponosno kaže Aleksej Kuznecov, jedan od trgovaca zlatnim vlasima sa glava siromašnih Ruskinja. Kupci ljudske kose su u glavnom sitni ruski i ukrajinski preprodavci, koji ženama plaćaju relativno male sume u kešu, a zatim robu po znatno višim cenama preprodaju prerađivačima u svojoj zemlji, a ovi dalje na domaćem i svetskom tržištu.

Ponuda tamne kose iz Indije i Kine je relativno velika, ali prirodnio plava kosa dostiže veću cenu, jer je retka, a lako može i da se oboji u sve željene nijanse. Procenjuje se da samo u SAD maloprodajno tržište produžetaka za kosu obrne oko 250.000 dolara godišnje, a prosečna cena stavljanja produžetaka iznosi oko 400 dolara, dok u eltnim salonima ova procedura može da košta i više hiljada dolara.

Istina je da prodavanje sirove, prirodne kose (kako oni to kazu Virgin Hair) nije ništa novo. Počelo je davno, u zapadnoj i centralnoj Evropi 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, pa se polako selilo na istok, preko Poljske sve do sovjetskih republika. Dakle, simptomatično je za žene koje žive u lošim ekonomskim uslovima i na razne načine pokušavaju da dođu do neke dodatne, kakve-takve zarade. Vrlo često se dešava da i modni i trendovi u ulepšavanju budu samo posledica loših ekonomskih ili čak ratnih prilika u nekoj zemlji.

Danas u ruskim i ukrajinskim ruralnim delovima sa niskim životnim standardom i skoro nikakvom infrastrukturom, devojka može prodati svoju zlatno žutu kiku, ukoliko je ona barem 40 cm dužine, za nekih 50-ak američkih dolara. (Poređenja radi, tamo je prosečna mesečna zarada oko 300$). Dakle, odluči se za neki moderni bob i malo pritom zaradi.

Pomenuti Aleksei Kuznetsov poseduje jednu od najvećih firmi koja otkupljuje kosu od devojaka i žena, prerađuje je, pakuje u setove za nadogradnju kose i distribuira širom sveta. Njegova firma, Belli Capelli, ima godišnju zaradu i do 16 miliona američkih dolara. On kaže da je plava ruska kosa najbolja na svetu i da se 20% proizvodnje prodaje baš u Rusiji. Ipak, američko tržište je najveće i najisplativije.

Italijanska kompanija, Great Lengths, koja je najveći dobavljač prirodne kose u Americi, procenila je zaradu na američkom maloprodajnom tržištu na nekih 250 miliona dolara godišnje, što je 3% od celokupne prodaje svih proizvoda za negu kose. Tamo je prosečna cena za nadogradnju kose $439, sudeći po istraživanju sprovedenom 2009. godine od strane časopisa American Salon Magazine.